Priča o Šarenom i Zelenom Brdu
Na žalost u današenje vreme jako malo vodimo računa o napuštenim životinjama i sve je komercijalizovano. Ukoliko pas, mačka ili bilo koja druga životinja nisu rasni, bivaju napušteni, ostavljeni na ulici, šumi i smetlištima. Takođe vrlo je česta pojava da se štenci i mačići bacaju, to najviše govori o samim ljudima, kako to mogu da urade i budu bezdušni.Na osnovu ovoga napisao sam jednu, sad kad pogledam ova vremena, ne priču nego bajku kako bi trebalo u stvari sve to da izgleda.
Svaka životinjica u malom mestu Zeleno Brdo imala je svoju priču. Bilo da je to pas lutalica sa tužnim očima, mačka koja je uvek tražila avanturu ili ptica koja se izgubila u šumi, svaka od njih je nosila svoju priču.
U srcu mesta, tik uz glavni trg, nalazio se "Šape i Perje" - mesto gde su se susretali ljubitelji životinja i oni koji su imali potrebu za njihovom ljubavlju. "Šape i Perje" nije bio običan pet shop. To je bilo mesto gde su se ljudi susretali, razmenjivali iskustva, ali i pružali podršku jedni drugima. Ovde su se događali neki od najlepših trenutaka zajedništva.
U tom istom malom mestu, nedaleko od "Šapa i Perja", nalazila se veterinarska apoteka "Zdravlje u Prstima". Bila je to oaza za ljubimce i njihove vlasnike. Od rutinskih pregleda do hitnih intervencija, veterinarski tim je bio uvek tu, spreman da pruži potrebnu negu i podršku.
Jednog dana, mali pas po imenu Šareni izgubio se u šumi nedaleko od mesta. Bio je to pas sa neobičnim šarama na krznu, koje su mu donijele ime. Kroz gustu šumu, Šareni je lutao, izgubljen i uplašen. Svakim korakom sve dalje od doma, činilo se da mu je nada sve dalje.
Srećom, dobra duša iz mesta pronašla je Šarenog i odvela ga u "Šape i Perje". Tamo su ga dočekali s osmehom i toplom rečju. Vlasnica pet shopa, gospođica Ana, odmah je primetila da pas ima problema s nogom i odmah su ga uputili u "Zdravlje u Prstima".
Veterinarka, doktorka Maja, brzo je pregledala Šarenog i otkrila da je slomio nogu. Bez oklevanja, počela je s tretmanom i pružila mu potrebnu medicinsku pomoć. Tokom svog oporavka, Šareni je bio okružen ljubavlju i brigom osoblja iz veterinarske apoteke.
Nakon nekoliko nedelja, Šareni je bio spreman za povratak kući. Gospođica Ana iz "Šapa i Perja" organizovala je veliki doček za Šarenog, koji je bio srećan što se vratio u sigurnost svog doma.
Ljudi su se divili zajedništvu koje su pokazali "Šape i Perje" i "Zdravlje u Prstima". Šareni je postao simbol nade i ljubavi prema životinjama u Zelenom Brdu.
Od tada, malo mesto Zeleno Brdo postalo je još bliže. Ljudi su se više povezali, a briga za životinje postala je još veća. "Šape i Perje" i "Zdravlje u Prstima" nastavili su svoju misiju, pružajući ljubav, podršku i negu svim životinjama i njihovim vlasnicima, jedan korak šapu po šapu.
Mesta i likovi iz priče su izmešljeni, da ne dođe do neke zabune, a mislim i da neće jer u današnjici nema zajedništva, svi su jedan protiv drugog, svi se gledaju kao konkurencija. Životinje su komercijalizovane, prodaju se kao da su od gline, a ne od krvi i mesa kao ljudi.
Mesta i likovi iz priče su izmešljeni, da ne dođe do neke zabune, a mislim i da neće jer u današnjici nema zajedništva, svi su jedan protiv drugog, svi se gledaju kao konkurencija. Životinje su komercijalizovane, prodaju se kao da su od gline, a ne od krvi i mesa kao ljudi.
Ostavite komentar